Moj život je propast

   Pa, škola je počela. Evo drugi dan već.Solidno je, mada me oči bole koliko mi se spava, a legla u 9.Strašno.

Nego, da ispričam nešto o mojoj tzv najboljoj prijateljici. Pa znam je od svoje 5-6 godine, što znači 12 godina, više manje. I bile smo stvarno dobre, pogotovo kad smo malo odrasle. Kad su nas počele zanimati neke stvari, određene a zajedničke.Kao djeca se i nismo podnosile, bila je ili ona ili ja.Za to smo kasnije govorile baš zato što se prije nismo podnosile, sad smo nerazdvojne.Inače ja sam odgojenija strožije nego ona, pa nismo baš izlazile zajedno, tj jesmo ali ona je ostajala kasnije nego ja.Nije mi to smetalo, iskreno.Poslije kad sam ja našla momka izlazila sam sa njim. Ona je zapravo zaslužna jednim dijelom što smo mi skupa, spojila nas je.Međutim viđale smo se mi i dalje, išle iz škole zajedno, živimo blizu i sve.I najednom smo smanjivale viđanje to poslije škole tj. da idemo skupa kući. Zatim kad je došlo ljeto i nismo se pretjerano viđale. Ja sam nju zvala i ona je dolazila, a toku ta 3 i po mjeseca ona je mene jednom samo zovnula.Mislim, zar sa ja nečija zadnja rupa na sviralu? Ne, nipošto! 

No najviše su me me zabolile dvije stvari, pored toga, a to su da mi je jednom rekla u smislu, psolije mog poziva, kao ta i ta osoba nije mogla doć' kod mene pa eto ja sam kod tebe.Mislim zar tako postupaš sa prijateljem, bilo kakvim? Nikako. Zatim što me još više zabolilo je to što me zamjenila sa osobom koju ne mogu smisliti. Zašto je to uradila?

Mene je to mučilo danima, pa čitavo ljeto i poslije. Na kraju mi je pukao film, rekla sam joj sve što imam i nisam joj otišla na osamanesti rođendan. Možda nekom može izgledati to i kao glup razlog, ali meni definitvno nije.To je bilo poniženje za mene. Sad jedna pored druge prolazimo i ne pogledamo se, a bila mi je kao sestra.. 

Pratim jednu seriju, Awkward. Cura piše svoj blog o svome životu.To je mene inspirisalo da otvorim svoj.Ne znam 'oće li ikad iko pročitati ovo, ali bar će meni olakšati dušu.

Ne znam kako bi' ni počela.Prosječna sam tinejdžerka sa prosječnim problemima koji me uništavaju.Doslovno.Nekad mi dođe da odem nekom psihiću i izjadam mu se, ali da li bi mi pomoglo?Pa ću se jadati onima koji ovo čitaju.Prvo, škola počinje sutra i ne ide mi se nikako.Ne gledaju mi se ti ljudi, a i ne znam kako bih se ponovno skoncentrisala i održla prosjek. A opet ne gleda mi se faca nekadašnje najbolje drugarice.Bile smo  dugo najbolje, a onda iz nepoznatog razloga jednostavno se razišle.Prolazimo jedna pored druge i ne pogledamo se, kao da smo potpuni stranci a ne osobe koje so dijelile i najdublje i najmračnije tajne.Mučilo me to čitavo ljeto pa priznajem i sada, jer da me ne muči ne bih pisala sad o tome.Plakla sam bila.Nisam spavala noću.Pitam se da li je njoj svejedno ili joj je makar malo stalo? Ona krivi moju vezu, a možda joj je isparilo to kad sam ja nju zvala a ona je stavljala sve ispred mene.Meni je to prekipjelo, pukla sam i rekla dosta više. Nije me zaslužila. Krivi moju vezu..strašno.

Inače, imam jako dobrog i dragog momka, koji je trenutno u busu i putuje.Odlazi na faks poslije praznika.Već mi nedostaje.Ponekad je malo teško što smo razdvojeni na par dana, al' on se trudi i dolazi svaki vikend.Istina je da kao i svaki par u svakoj vezi ima razmirica, svađa i slično pa tako i mi. Ali ljubav je jača od svega.Tako i naša.Jača iz dana uu dan.

A tu je porodica.Eh, tu imam mnogo problema. Moji su odgajani strogo.Zapravo otac je odgajan strogo, pa dok se moji vršnjaci provode i uživaju ja se borim protiv tiranije.Inače nisam osoba koja se buni i bori, ali dosadilo mi je.Danas sam oca vidjela bijesnog i nikad nisam vidjela toliko zla u njemu.Htio me je i udariti, jer sam mu stala na put.Rekla sam majci da ga mrzim, a opet sam ga branila kad je baba govorila protiv njega.

Naravno ovdje se krije puno više, ali ovo je početak. Moj početak. 

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.